Zgrabi svoj život u svoje ruke…

Rekonektivno isceljivanje je oblik isceljivanja koji se prvi put javlja na našoj planeti. Ono nas povezuje sa sveukupnošću univerzuma, kao što nas povezuje i sa sveukupnošću našeg bića, s onim što zaista jesmo. Smatra se da može ponovo da nas poveže s univerzumom i našom sopstvenom suštinom – ne samo kroz novi set isceljujućih frekvencija, nego, lako je moguće, preko sasvim novog talasnog opsega (frekventni opseg koji se koristi za slanje električnih signala). Stvarnost njegovog postojanja jasno je dokazana – i u praksi i u naučnim laboratorijama.

Rekonekcija je objedinjeni proces povezivanja s univerzumom, koji omogućava da se desi Rekonektivno isceljivanje. Ta isceljivanja i evolutivne frekvencije pripadaju novom talasnom opsegu pristiglom putem spektra svetlosti i informacije. Preko Rekonekcije omogućena nam je interakcija s tim novim nivoima svetlosti i informacije, i samo kroz te nove nivoe svetlosti i informacije u stanju smo da se povežemo. To je nešto novo. To je drugačije. To je stvarno – i može da ga ponese svako od nas.

Kao lekar, Erik je 12 godina vodio veoma uspešnu kiropraktičarsku ordinaciju, sve dok jednog dana pacijenti nisu počeli da prijavljuju da osećaju njegove ruke na sebi – iako ih on fizički nije dodirivao. Prvih nekoliko meseci dlanovi su mu bili u plikovima i krvarili su. Ubrzo posle toga pacijenti su počeli da govore da vide anđele i da su čudotvorno isceljeni od raka, bolesti vezanih za sidu, od sindroma hroničnog umora, urođenih deformiteta, cerebralne paralize i drugih ozbiljnih oboljenja. Sve to dešavalo se dok je Erik jednostavno držao svoje ruke blizu njih. I tako se nastavlja do današnjeg dana.

Postoji nešto što trenutno svi doživljavamo i čega su mnogi od vas bar donekle svesni. Izgleda da se vreme ubrzava i da se uz to širi. Ovaj prelaz naziva se mnogim imenima. “Pomak” i “Pomak vekova” su dva termina koja je upotrebio Greg Brejden [Gregg Braden]. Ovaj prelaz predvideli su Maje, Inke, Hopi Indijanci, Nostradamus, Edgar Kejsi [Edgar Cayce], kao i kabala (i jevrejska i hrišćanska). U knjizi Šetajući između svetova, Brejden definiše ovaj pomak “kako trenutak u istoriji Zemlje, tako i iskustvo ljudske svesnosti. Definisan konvergencijom opadanja planetarnog magnetnog polja i rastuće planetarne frekvencije u datom trenutku, pomak vekova, ili jednostavno pomak, predstavlja retku priliku za kolektivno preoblikovanje izražavanja ljudske svesnosti. Termin pomak koristi se za proces ubrzanja Zemlje kroz evolutivnu promenu, s ljudskom vrstom koja je po sopstvenom izboru povezana s elektromagnetnim poljem Zemlje, što je praćeno procesom ćelijske promene.”

U domenu isceljivanja, mnoge tehnike koje su prošle ispit vremena i dalje deluju uspešno kako su uvek i delovale – samo što sada posedujemo više, a i sami smo nešto više, tako da stare tehnike više nisu dovoljne. Dobre kakve su uvek bile, s našim novim, proširenim parametrima više nisu odgovarajuće – kao što ni fenjeri ne bi bili pogodni da se koriste kao automobilski farovi, mada i dalje sasvim lepo mogu da posluže na kočijama s konjima. Slabosti tih metoda – vezane za zahtev da se skine nakit, da se uklone kožni delovi odeće, da onaj ko prima treba da veruje, rituali zaštite za oba učesnika – odsustvuju kod novih frekvencija.

Isceljivanje je vraćanje u ravnotežu. Svaki zdravstveni izazov predstavlja kombinaciju fizičkog, mentalnog, duhovnog i emotivnog (i verovatno još nekih razvrstavanja za koja nemamo reči). Mi jednostavno razvrstavamo prema preovlađujućem obeležju. Rekonektivno isceljivanje ne “tretira” nešto određeno. Ako u njegovom prisustvu sebi dozvolite da ponovo uspostavite ravnotežu, kao što to mnogi i čine, onda vi to i činite. Jednostavno činite.

U osnovi, razlika između Rekonektivnog isceljivanja i Rekonekcije je u nameri. U suštini, namera Rekonektivnog isceljivanja je isceljenje, bilo ono na fizičkom, mentalnom, emotivnom, duhovnom ili bilo kojem drugom nivou. I, naravno, da biste stekli određen stepen isceljenja postignut Rekonektivnim isceljivanjem, donekle ćete doživeti rekonektovanje kao deo tog procesa. Upravo ta “Rekonekcija” omogućava Rekonektivnom isceljivanju da bude tako dramatično sveobuhvatnije od “tehnika” isceljivanja za koje smo dosad znali.

Namera Rekonekcije jeste da nas uvede u punoću naše neraskidive veze s univerzumom. To se postiže prolazeći kroz iskustvo dveju seansi, uobičajeno nazvanih primanjem lične Rekonekcije. I, naravno, da biste stekli određeni stepen rekonektovanja ostvarenog putem Rekonekcije, donekle ćete doživeti isceljenje kao deo tog procesa.

I mada to dvoje nisu potpuno odvojeni procesi, da biste dobili punu korist od svakoga od njih, seanse Rekonektivnog isceljivanja i seanse lične Rekonekcije treba da se dožive u odvojenim prilikama.

Svačiji doživljaj Rekonektivnog isceljivanja je jedinstven. Često se prijavljuju trenutna isceljenja tokom samo jedne seanse, a ponekad je potrebno malo više vremena da bi se otkrilo isceljenje. Ako imate sreće, vaše isceljenje doći će u obliku u kojem ste ga očekivali; ako zaista imate sreće, vaše isceljenje doći će u obliku o kojem niste čak ni razmišljali, u obliku koji je univerzum osmislio specijalno za vas.

Do isceljenja može doći u različitim vidovima. Najbolji način da dozvolite isceljenje jeste da budete u stanju iščekivanja, bez očekivanja i vezanosti za rezultat. Lezite na sto, opustite se, zatvorite oči i jednostavno opažajte. Posmatrajte. Istovremeno budite i posmatrač i posmatrani.

Budite u opuštenoj atmosferi, lezite leđima na sto za masažu, ili neku drugu udobnu podlogu koju ste odabrali, zatvorite oči i opažajte. Jednostavno, opažajte. Uzdržite se od svog učešća kroz proces razmišljanja i jednostavno posmatrajte kad se pojavi nešto što možete da opazite; lezite i prepustite se, jednostavno kao da ste na kratkom neočekivanom odmoru.

Ne sugerišem vam da vaš um treba da bude sasvim prazan, ili da pokušate da ne mislite ni na šta. Po pravilu, ljudi imaju problema s konceptom da ni na šta ne misle. Um stalno radi. Predlažem da jednostavno primećujete sve što bude privlačilo vašu pažnju. Tako ćete imati šta da radite i to će ublažiti stres koji se obično javlja kada pokušavate da ne mislite ni na šta, a shvatate da ne znate kako to da učinite. Pažnju usredsredite unutar svoga tela i dopustite joj da putuje kroz vas. Posmatranje svega što zapazite da je drugačije od uobičajenog dovoljno će okupirati vaš um, a da se pri tome ne izgubite u razmišljanjima tipa: “trebalo bi” i “ne bi trebalo”.

Ne dišite na neki određeni način, ne vizuelizujte opuštajuće prizore ili željeni rezultat, ne meditirajte i ne ponavljajte u sebi ili naglas mantre i nemojte da “radite” ništa što nisam pomenuo, a za šta vi ili neko drugi misli da će “pomoći”. Neće. To će se jednostavno svesti na ono što biste mogli i sami da uradite i ometaće vas da potpuno iskusite bogatstvo i stvarnost doživljaja. I ukoliko to jeste slučaj, možete ostati i kod kuće. Kada ste spremni da se prepustite i ne pokušavate da “usmeravate” ili pojačavate doživljaj, kada se vaš ego pomeri s puta dovoljno da ne nastojite da “kvarite nepotrebnim ulepšavanjem”, spremni ste da doživite ono što Rekonektivno isceljivanje čini drugačijim, što Rekonekciju čini stvarnom.

Spremni ste da primite.

Jedan dolazak – možda čak i samo deo jednog dolaska – može biti više nego dovoljan. U načelu se savetuje da planirate tri seanse. I mada je svaka seansa jedinstven doživljaj, često se prilikom treće seanse događa nešto posebno zanimljivo.

Isceljenje se događa u trenutku. Ono što zahteva “vreme” jeste da ta osoba “odluči” da prihvati isceljenje. Ako primite sve za čime ste tragali nakon prve, druge ili treće seanse, vreme je da se prepustite i dozvolite da se stvari razvijaju same od sebe. Ako ništa ne primite ni posle treće seanse, Rekonektivno isceljivanje možda nije odgovarajući način da primite ono za čim tragate u tom trenutku svog života. Ponoviću, možete da se prepustite i dozvolite da se dogodi ono što treba da se dogodi. Možda odlučite da se vratite posle tri, šest, možda osamnaest meseci. Jedine situacije u kojima bih savetovao još nekoliko dodatnih seansi, jesu: a) ako vam se dogodi nešto novo, ili: b) ako ste doživeli jasan, prepoznatljiv, pouzdan napredak posle prva tri dolaska i čini se da bi trebalo da se ide još malo dalje. U tom slučaju razmislio bih o još nekoliko seansi. Posle toga ponovo bih se prepustio i dozvolio da se proces razvija tokom vremena. Rekonektivno isceljivanje ne podrazumeva redovne posete ili “vezivanje”. Nema potrebe da dolazite na seanse jednom nedeljno, ili na bilo koji drugi način “redovno”. Kada ste jednom završili sa seansama, “imate vlasništvo” nad svojim promenama, nad svojim isceljenjem, svojom evolucijom. To je vaše. Niko vam ga ne može oduzeti. Nikada.