Osećaš da tvoj trud ne vredi. Koliko god se trudila, radila, bila na raspolaganju I kad možeš I kada ti nije do ničega…ništa se ne vrednuje, samo se podrazumeva. Osećaš se kao mrva prašine koju niko ne primećuje, samo je oduva ako im smeta.

Imam za tebe dobru i lošu vest.

Uvek volim da čujem prvo lošu da mi dobra vest osvetli put.

Loša vest je da se tvoja okolina nikada neće promeniti dokle god se podrazumevaš. Neće se desiti nikada taj čaroban dan kada će ti biti zahvalni, kada će te pohvaliti, kada će ti pružiti podršku.

Dobra vest je da je veličina tog zrna prašine jako fleksibilna – ti možeš da je povećaš do neslućenih granica I da u njoj napraviš svoju planet gde će sve biti po tvojoj meri I gde ćeš ti živeti svoj život srećno, zadovoljno, ispunjeno…zahvalno.

Možda ti se čini da se šalim ali ja već deset godina živim na svojoj planeti I veruj mi…suštinski je neopisivo.

Počela sam sa malom planetom gde su se samo skupili ljudi koji se svima nasmeše. U prolazu, u radnji, kada ti donesu zadatak, kada uradiš zadatak…To je toliko zarazno da je planeta počela da raste I narasla je do mere gde je to sada moj dom.

Dom gde su ljudi uvek raspoloženi da ti održe osmeh na licu, da ti pruže ruku da ustaneš, da se uvek rado potrude ako ti trebaju…čak I kad ne znaš da su ti potrebni. I tako se postepeno rodila moja planeta gde su svi problem rešivi – jer su problemi samo mrva prašine koju oduvamo…vremenom čak I bez tuđe pomoći koja je ipak uvek pri ruci.

Kao što vidiš i nije to tako teško – osmehni se svima I zarazi ih, a sebi stvori planetu.

Priznajem, meni je Rekonektivno isceljivanje pomoglo da prepoznam svoj put, tako da ako ti treba pomoć na početku…moja ruka je uvek pružena.