Još malo o samopouzdanju kod dece, a pomalo i o samopoštovanju
Samopouzdanje i samopoštovanje kod dece

Da malo proširimo priču o tome…. u prethodnom članku smo pričali o bazičnom sapomouzdanju kod dece, koje se stvara u naranijem detinjstu. Ali tu se proces ne završava…

Pojam samopouzdanja često se izjednačava sa drugim bitnim pojmom, a to je samopoštovanje.
Samopoštovanje se razvija u nešto kasnijoj fazi razvoja deteta.

Iako se mi kao roditelji, možemo truditi da detetu usadimo prave vrednosti, uticaj sredine i društva, a pre svega vršanjaka i škole sa godinama sve više raste. Da taj uticaaj, koji često može da krene u pogrešnom smeru, ne bi bio presudan, moramo sa detetom ostvariti otvoren i iskren odnos.

Taj odnos mora da bude čvrst, kako bi roditelj mogao da ostvari kontratežu svim snažnim i negativnim uticajima koje društvo i vršnajci mogu da imaju na samopouzdanje kod deteta.

Pod negativnim uticajem mislim pre svega na vršnjačko nasilje koje zaista može biti izuzetno traumatično po samopouzdanje deteta.

Vršnjačko nasilje kao nagazna mina na polju sampouzdanja

U današnjem svetu problem vršnjačkog nasilja je dobro prepoznat i tretiran sa mnogo pažnje s obzirom na posledice koje ostavlja. i kod ove pojave rekonektivno isceljivanje pokazalo kao izuzetno delotvorno i efikasno.

Najbolji dokaz za to su slučajevi iz prakse….deca pod dubokom traumom, usled straha od ponašanja vršnjaka, uspela su da uz pomoć samo tri seanse rekonektivnog isceljivanja potpuno pobede problem.

Kontiniuran interes roditelja za sve non što se dešava u detetovom životu, kao i podrška i ohrabrenje koje roditelj pruža detetu tokom osetljivog procesa adolescencije dodatno osnažuju dete i razvijaju kod njega vremenom osećaj samopoštovanja i rezilijentnosti….što u kranjem ishodu dovodi po podizanja nivoa samopouzdanja.

Neki mitovi o samopouzdanju

O pojmu samopozdanja kruže mitovi…kao što je da su ljudi koji su ektrovertni puni samopouzdanja, a da introvertni ljudi nemaju dovoljno samopouzdanja. To, naravno, nije tačno.

Još jedan od mitova je da ljudi koji su samopouzdani, su zapravo oni koji su srećni i uspešni u svemu što rade i uvek imaju onaj fenomenalan osećaj sreće. To naravno nije tačno u najvećem broju slučajeva.

Treća česta zabluda o samopouzdanju je da su to ljudi koji veličaju sebe, misle sve najbolje o sebi i da su jednom rečju narcisi. Narcizam je ubeđenost u lažnu sopstvenu superiornost i samopouzdanje. Istinsko samopouzdanje i samopoštovanje nema apsolutno nikakve veze sa narcizmom.

Pored ovih, vlada i ubeđenje da ljudi koji u nekim mometima osećaju anksioznost, kao što je povremena trema u javnosti, nemaju uopšte samopouzdanja. Socijalna anksioznost nema blage veze sa manjkom samopouzdanja.

Samopozdanje nije u korelaciji sa brojem ostvarenih uspeha u životu. Jer ljudi koji veruju da neko ko postiže izvesne uspehe u životu je pun samopouzdanja ( a uspeh je jako relativna stvar, složićete se?) su velikoj zabludi.

Još jedna velika zabluda je i da nakon serije doživljenih stresnih i neprijatnih situacija i događaja samopouzdanje može prosto da ispari ili se izgubi.

Šta je zapravo samopouzdanje?

Samopouzdanje nije crta ličnosti neke osobe, već je stvar vežbe i rada na sebi. To nije veštačko veličanje sebe i verovanje da ste bolji od drugih ljudi ili da vredite više od svoje okoline. Samopouzdanje je zapravo samoprihvatanje sebe, onakvim kakvi zapravo jeste. Prihvatanje svih svojih mana i ograničenja u nekim sposobnostim ili talentima.

To je ljubav prema sebi koja nas uči da treba da se ponašamo spontano i autentučno, nestrahujući od tuđih kritika i negativnog mišljena. To je u isto vreme naučena sposobnost da se osećamo smireno , bez anksioznosti i stida i fokusiranost na obavljanje određene radnje u datom trenutku, bez osvrtanja na to šta drugi o nama misle.

Dakle, dragi roditelji, osnove samopouzdanja tj. ispravnog i relanog prihvatanja sebe nastaju u najranijem detinjstvu pod našim uticajem. Ali isto tako se mogu i menjati i graditi vremenom kroz razvojne faze čoveka.

Ovo bazično osećanje svakako treba da preraste vremenom u samopoštovanje i samoprihvatanje sebe, kao osobe koja će umeti da se nosi sa svim emocionalnim i drugim izazovima, koje nas sve tokom života zadese.

Na kraju, možemo zaključiti da nema bolje prevencije za mnoge životne izazove za vaše dete i budućeg čoveka od bezuslovne ljubavi i posvećene pažnje tokom njegovog odrastanja i oblikovanja.

Jer deca su kao i mladice drveća…rašće , razvijaće se i formirati onako kako ih usmerimo i sa koliko pažnje i ljubavi im se posvetimo.

Ukoliko ipak i pored sveg truda uočimo neki problem oko rasta naše mladice, pišite nam, javite se, zakažite besplatne konsultacije da zajednički otkrijemo gde je zastoj u rastu nastao i da ga uspešno rešimo uz pomoć rekonektivnog isceljivanja.

Rekonektivno isceljenje

Rekonekcija je objedinjeni proces povezivanja s univerzumom, koji omogućava da se desi Rekonektivno isceljivanje. Ta isceljivanja i evolutivne frekvencije pripadaju novom talasnom opsegu pristiglom putem spektra svetlosti i informacije.