Samopouzdanje se može definisati kao osećaj samovrednosti, naše vrednovanje sebe kao osobe tj. to način na koji mislimo o sebi.

Samopouzdanje je nešto što utiče na čitav naš život. Zato je izuzetno važno da mi, kao roditelji utičemo na razvijanje zdravog nivoa samopouzdanja, stvarajući sliku deteta o samom sebi.

Pošto smo socijalna bića, ta slika je često izgrađena na osnovu tuđeg mišljena o nama, na upoređivanju sa drugima, na onome što smo uspeli ili postigli. Često smatramo da smo vredni onoliko koliko nas okolina smatra vrednim, važnim, pametnim…
Koncept sampouzdanja počinje da razvija još u najranijem detinjstvu. Od samog početka bebe uče o sebi kroz reakcije okoline na nju, a pre svega kroz reakcije i postupanje roditelja.

Znate li da su Istraživanja pokazala da već sa osamnaest meseci, dete ima jasnu viziju o sopstvenom identitetu?!
Primarni pojam o sebi, dete stiče u svom porodičnom okruženju kroz odnose sa roditeljima ali drugim bliskim članovima porodice, prvo kroz identifikaciju sa njima, a potom i kroz njihove reakcije na njega tj. na pohvale, pokude, njihova očekivanja od deteta.

Dete koje ima izgrađeno samopouzdanje je opuštenije, nema strah od javnog iznošenja svoga mišljenjja ili stava, ideje, pa se samim tim lakše snalazi u društvu pre svega vršnjaka, a zatim i odraslih.
Setite se toga, kada se sledeći put budete zapital,i zašto je dete Vaše drugarice tako slobodno i spontano u komukaciji…

Kako deca uče?

Pa tako što preuzimaju rizike…U tom procesu roditelji često žele da im pomognu i olakšaju, ne shvatajući da im time zapravo ne čine uslugu.

Roditelj treba da postavlja izazove pred dete, da podstiče dete i da se takmiči sa njim. Suštinski bitno u tom procesu je da dete nauči šta je to strpljenje kao i da ne može sve odmah i sada. Treba ga podsticati da se unese u problem, a ne da posle jednog ili više pokušaja olako odustane.

Dete treba da nauči da probleme rešava samostalno, i po cenu pravljenja grešaka , jer to je jedini put da stekne pravo samopouzdanje.

Samopouzdanje kao osećaj vrednovanja sebe, se može menjati i razvijati i kasnije kroz život. Ali je svakako najvašniji period njegove izgradnje detinjstvo… jer sve greške i propusti koje tu napravimo kao roditelji, se ispravljaju kasnije, ali znatno teže…. Dakle, mudro je razmisliti da li baš sve što činimo iz ogromne ljubavi prema detetu zapravo i korisno po njega?! Znate za ono – put u pakao je popločan najboljim mogućim namerama?!

Osćaj da smo se voljeni = osećaj samopouzdanja

Osećaj samopouzdanja podrazumeva u isto vreme i osećaj da smo voljeni. Izuzetno je vazno da detetu pružimo osećaj bezuslovne ljubavi, kako kasnije u životu ne bi bilo gladno ljubavi. Jer ljudi gladni ljubavi, spremni su kasnije, da na švedskom stolu života izaberu bilo šta, pa i ono najgore.

Često se dešava da možemo videti oko nas odrasle ljude koji imaju značajna postignuća, ali su stalno željni ljubavi, jednako kao što se dete može osetiti voljeno ali nezadovoljno svojim postignućima i niskog samopouzdanja.
E tu je uloga nas kao roditelja najvažnija, da napravimo zdrav balans.

Zdravi i nezdravi znaci samopouzdanja

U tom smislu treba umeti raspoznavati zdrave od nezdravih znakova samopouzdanja.
Deca sa zdravim znacima samopouzdanja uživaju u interakciji sa drugom decom ili ljudima. Vole grupne aktivnosti i osećaju se prijatno u društvu.

Kada naiđu na prepreku hvataju se u koštac sa problemom i pokušavaju da ga reše. Ne omalovažavaju sebe i druge ljude. Prihvataju svoje mane i optimistično razmišljaju.

Deca sa nezdravim znacima samopouzdanja su deca koja su preterano hvaljena, čak i za najmanja postignuća, kao i deca koja u društvu imaju potrebu stalne potvrde sebe i svojih postupaka. To su deca koja su često agresivna i omalovažavajućeg ponašanja posebno prema drugoj deci, a uz to imaju i stalnu potrebu za isticanjem.

Dete sa manjkom samopouzdanja je često frustrirano i anksiozno kad se susretne sa izazovima , postaju povučenija, ne uživaju u grupnim aktivnostima , skloniji su depresiji, često su uvereni da nisu u stanju da se nose sa problemom, kao i da je u zalud da se u tome potrude.

Kako roditelji mogu da pomognu kada je u pitanju samopouzdanje kod dece?

Pazite šta govorite
Deca su izuzetno osetljiva na reči svojih roditelja, još od najranijeg uzrasta. Ne zaboravite da nagradite dete za dobro obavljen posao, ali isto tako I za sam trud. Ali budite pošteni i iskreni. Nemojte upotrebljavati rečenice : sledeći put se potrudi više…Nagradite trud, a ne ishod.

Nisu sva deca podjednako dobra u svim aktivnostima.Ponekad dete nije na zadovoljavajućem nivou znanja, zato mu pomozite da prevaziđe razočarenja I stvori zdravu sliku o stvarima I osećaj za šta je talentovano, a za šta nije. Možete mu na zabavan način pričati o svojim dogodovštinama I greškama.

Budite pozitivan uzor
Ako ste prestrogi prema sebi, pesimistični I nerealni Vaše dete sigurno će preuzeti ovaj obrazac ponašanja, jer deca uče od nas. Negujte svoje samopouzdanje I Vaša deca će imati pravi uzor.

Prepoznajte I preusmerite pogrešna uverenja
Vašno je da roditelji prepoznaju pogrešna uverenja kod njihove dece, I da pomognu deci da postave zdravije standarde I budu realni u proceni svojih mogićnosti. Nezdrava slika o sebi može da se ustali i postane svakodnevna realnost. Zato pomozite deci da posmatraju situaciju objektivno.

Budite nežni I spontani sa svojom decom
Vaša ljubav je nepresušan izvor njihovog samopouzdanja. Grlite ih, volite ih, ljubite ih što češće..pokazujte im da ih volite.
Podstičite ih da probaju nešto u čemu ranije nisu bili dobri. Nagrađujte ih često I iskreno, ali uvek imajte meru u tome, da deca ne bi dobila stekla previsoko mišljenje o sebi I mislila da su bolja od drugih.

Stvorite toplo, porodično okruženje
Deca koja se ne osećaju sigurno ili koja su zlostavljana kod kuće , su pod najvećim rizikom da razviju nisko samopouzdanje.
Deca koja često prisustvuju roditeljskim svađama, mogu osetiti da nemaju kontrolu nad svojom okolinom I time se počinju osećati depresivno I bespomoćno, što svakako nije saveznik u sticanju samopouzdanja.
Takođe pratite znake da li ih neko drugi zlostavlja, da li imaju problema u školi ili neke druge faktore koji mogu uticati na dete. Ohrabrite dete da slobodno razgovara o svim problemima koje ne može samo da reši.

Uključite decu u konstruktivne aktivnosti
Aktivnosti koje podstiču razvoj saradnje, a ne kompetencije su od velike pomoći u razvoju samopouzdanja. Naprimer, situacije u kome starije dete pomaže mlađem oko domaćeg zadatka, može biti korisno za oboje.
Volite svoju decu I pomozite im da izgrade samopouzdanje od najranijeg detinjstva, pomažući mu tako da bude zreo, stabilan I produktivan član društva, a pre svega srećan čovek.

Rekonektivno isceljenje
A možete sve to da olakšate I ubrzate tako što ćete detetu omogućiti zakazati besplatnu konsultaciju kod Tatjane I dogovoriti seanse rekonektivnog isceljivanja.

Rekonekcija je potpuno bezbedna za Vaše dete I kompatibilna je sa bilo kojim oblikom psihoterapije, ukoliko je ona neophodna …..jer rekonekcija je taj korak, koji Vam pomaže da promenu osetite odmah I da zauvek ostane u Vašim rukama.