Čitav svoj život ljudi provedu tragajući za ljubavlju, na ovaj ili onaj način. Nekad je potraga velika i očigledna, kada volimo ili zagrlimo jako svoje dete ili partnera, a nekada je vrlo suptilna, kada se u prolazu osmehnemo prolaznicima i potpunim neznancima.

Nekad jurimo sumanuto za ljubavlju.

Nekada je imamo za ceo život. Prosto je pronađemo, desi se.

Nekada se ona javi samo na trenutak, pa nestane.

E sad, moja priča je oduvek bila takva, da sam nekako očajnički tragala za ljubavlju. Gutala sam one ljubavne filmove o potrazi srodne duše i njenom pronalasku, kao velikom finalu svog života. Najevećem.

Ali u životu baš i ne biva tako. Pa sam se nekako, uvek posle svake tužno završene veze osećala prazno, usamljeno i promašeno. Da, promašeno. A kako su godine u potrazi za ljubavlju prolazile, polako sam uviđala i shvatala jedno. Sva ta potraga i tumaranje po putevima života, se svela na samo jednu stazu.

Najvažniji odnos koji ću ikada imati, je odnos sa samom sobom…..jer osobu koja moram da istinski i iskreno zavolim, sam JA sama.

Taj odnos je nešto od čega sve ostalo počinje i sa čime se sve završava.

E sad nagradno pitanje je oduvek bilo : A kako se ta najveća ljubav dostiže?

Pa, vrlo jednostavno…kad shvatite da ste sami izvor ljubav!

Kada istinski otkrijete i u sebi osetite da ljubav ne dolazi spolja, već iznutra, shvatićete da ste vi taj  izvor ljubavi.

Zato nam niko ne može pružiti ljubav veću od one koju već sami u sebi imamo. Niko nam ljubav ne može oduzeti, jer ona je u nama….samo treba da je otkrijemo, osvestimo i prepustimo se tom osećaju.

E sad, tu tek sve počinje….kada dopustimo sebi da budemo u stanju ljubavi bez prisustva neke druge osobe, tek onda možemo voleti druge i biti voljeni…samo ovaj put od neke druge osobe.

Ljudi koji su u stanju ljubavi i iskreno vole sebe, nikada neće susresti ljude koji ih neće tretirati na isti takav način. Tada će vas okruživati samo ljudi koji vas iskreno i duboko vole, baš takvi kakvi ste…prihvataju vas bez potrebe da vas menjaju. I tada shvatite da je to TO.

Dugo mi je trebalo da dođem do ove spoznaje. Mnogo je tuge i suza moralo da proteče dok se nisam konačno i iskreno zaljubila u sebe.

I od tada su mi sva vrata ljubavi otvorena. I u život mi pristižu ljudi koji čine moja ogledala. Koji mi pomažu da se otvorim, da se zagledam u sebe, da zaronim još dublje i otkrijem sve ono na čemu želim još da radim…šta još sve želim da nacrtam na platnu svoje duše.

Dok se sve ovo nije dogodilo, kada sam bila u muljevitoj vodi svoga života i osećala se kao da su mi noge upale u blato i sve teže hodam, naišla sam na jedno ogledalo u mom života, na Tanju.

Bio je to period kada su se dani završavali sa : O bože, još jedan užasan dan …..

Bilo je traume za dva života, bola duše, ali i  tela. Bilo je to vreme, kad svake druge sekunde pomisliš : Ne moogu više…

A onda sam u moru ispraznosti, sasvim slučajno čula da postoji neko ko pomaže ljudima…Čula sam rečenicu od nekoga kome mnogo verujem : Tanja je jedna divna duša, koja pomaže ljudima i žao mi je što za nju ne zna ceo svet!

Tanja se bavi rekonekcijom , a ja iskreno o tome pojma nisam imala…Počela sam da se raspitujem o tome, da tragam, da istražujem….a onda sam pročitala da žena obavlja besplatne konsultacije.

Ooo da, želela sam toliko toga da joj kažem, da se požalim, da je pitam…. I uspostavila sam kontakt sa njom. Oduševila sam se mirom, dobrotom i blagošću…i sedele smo i pričale…i vreme je stalo za nas dve.

Znate ono kada pronađete srodnu dušu a nije partner?!

E o se desilo Tanji  i meni! Kliknule smo na prvu loptu.

I prvo što sam dobila od nje, bile su tople i umirujuće reči koje su mi trebale. Legle su mi kao melem…na sve moje rane.

Sve smo se dogovorile oko tretmana i plaćanja. Za Tanju nije bilo problema…sve je bilo dobro…a meni je to dobro tako trebalo.

I posle našeg prvog razgovora, posle mnogo vremena, osetila sam se  umirno i da ima nade i za moje muke i nevolje.

A kakve sve ovo ima veze ima sa temom sa početka…sa ljubavlju prema sebi?!

Pa ima…

Tanja je razgovorom odškrinula vrata, a rekonekcijom ih pak širom otvorila.

I sva ljubav za kojom sam tragala tamo negde, sa nekim, odjednom me preplavila. I obuzela…potpuno.I tada sam shvatila…to je TO!!! Ovo je ta ljubav koja mi nedostajala. I koja će mi kasnije u životu samo doneti još ljubavi…i radosti….i mira…i sreće…ma svega za šta sam mislila da mi nedostaje….i pravi ljudi i prave prilike, i pravi odnosi.

Zato, dragi moji, otvorite vrata tom veličanstvenom izvoru života, LJUBAVI.

Nazovite, pišite, pošaljite poruku, izaberite način…nije bitno kakav je…ali dajte Tanji znak, porazgovarajte i dozvolite joj da Vam otvori vrata.

Učiniće to…videćete…i bićete zahvalni….i njoj, životu, a mislim pomalo i meni.

Tanja Vas sluša, savetuje i razgovara sa Vama…na svojim konsultacijama.

I besplatne su…samo joj se javite!