Danas se brzo živi…čuli ste ovo milion puta i još toliko puta upotrebili kao izgovor da Vaše želje budu na čekanju.

„Rad na svojim željama“ i „Brzo se živi“ su dve izjave koje nikako da usaglasite? I… šta trpi? Naravno…Vaše želje.

Da li uvek brojite koliko do povratka na posao…i tako uništavate sebi još jedan dan odmora ili vikenda.
Da li Vam se bolest pogorša svaki put kada Nole izgubi utakmicu…pa onda uskraćujete sebi i užitak jer je sigurnije.
I koliko još sličnih prilika da Vam nabrajam…a epilog je da ste se otuďili od okoline… propuštate sitne dnevne užitke… niste ni primetili kad Vam se ukućani nasmeše jer Vas vole.
Da li mora tako..

Reći ćete da mora… takva je situacija… ili je to samo izgovor da Vaše želje, uživanje u svakom danu i ne propuštanje sitnica koje život znače budu na čekanju…

Stres je prirodna pojava koja se događa pri pokušaju organizma da se prilagodi nekoj životnoj nevolji, životnom izazovu, događaju ili situaciji. U tom smislu, stres je svaka neprilagođena, loša reakcija organizma koja nastaje kao rezultat pokušaja prilagođavanja organizma na neki iznenadni, neprijatni uticaj, a manifestuje se psihičkom i telesnom patnjom.

Stresne reakcije mogu imati tri faze:

Prva faza je faza alarma koja traje od nekoliko sekundi do nekoliko časova. Razne traumatične događaje, situacije i uticaje koji nam život donosi, najčešće doživljavamo kao agresiju, kao napad na sebe, kao povredu svog psiho-fizičkog integriteta. Ako se to desi iznenada, kao kod akutnog stresa, često smo jako udrmani i izbačeni iz svoje uobičajene ravnoteže. U svakom organizmu dolazi do manje ili veće uzbune i nastaje jedno vanredno stanje u našoj psihi i u našem telu. Odmah se automatski uključuje odbrambeni sistem (kao alarm u kući, koja je napadnuta) i mi se naprežemo psihički i fizički da bi izdržali to što nas je pogodilo. U nama raste napetost sve dok ne uspemo da se prilagodimo novonastaloj situaciji.

Na fazu alarma se odmah nadovezuje pokušaj organizma da se prilagodi nevolji koja ga je zadesila. Tu drugu fazu nazivamo fazom pružanja otpora. Prilagođavamo se svim svojim fizičkim i mentalnim snagama, pri čemu značajnu ulogu igraju razum i volja, uz čiju pomoć se na novonastalu situaciju priviknemo, prihvatimo je takvu kakva jeste, otrpimo je, “svarimo” i sagledamo izlaz iz nje.

Što se brže prilagodimo, brže ćemo se vratiti u svoju uobičajenu psiho-fizičku ravnotežu i nećemo imati štetne posledice za zdravlje.

Međutim, u pokušaju da se prilagode ljudi često prave razne greške, ne sagledavaju dobro stvarnost, gube nadu i volju da se bore, prepuštaju se sudbini, odaju se alkoholu i drogi itd. U tom slučaju je ukupna reakcija organizma loša, što je često praćeno psihičkom i telesnom patnjom. Tada kažemo da je čovek u stresnom stanju ili da je pod stresom. Sama reč stres (engleski-stress) znači pritisak, napetost, naprezanje. Kao krajnji rezultat takve loše reakcije može nastupiti treća faza-faza iscrpljenosti, u kojoj dolazi do iscrpljenja i sloma odbrambenih mehanizama. U toj fazi javljaju se simptomi psihičkog ili fizičkog oboljenja, a može doći i do smrti. Do ove treće faze dolazi vrlo retko.

Šta je stres i kako se taj moderni izraz može pobliže objasniti?

Reč stress (engl.) prevodi se samo približno kao opterećenje, napetosti, pritisak, napad, potres. Ljudski organizam ima u sebi određeni urođeni mehanizam koji ga štiti od spoljnih stresova. Stresovi mogu biti fizički, kao što je prekomerna toplota ili hladnoća; ili emocionalni, kao što je neposredna opasnost. Reakcija organizma na stres naziva se adaptacija ili prilagođavanje. Adaptacija je složen mehanizam koji u sebe uključuje nervni i žlezdani (endokrini) sistem. Način adaptacije se razlikuje prema prirodi stresa i osnovnim osobinama pojedinca. Uglavnom adaptacioni odgovor na fizički stres je fizičke prirode; adaptacioni odgovor na emocionalni stres je i psihološki i fizički. Ovi drugi mogu se emocionalno izraziti — Ijutnjom, strahom, nespokojstvom, gađenjem itd.

Koje su neke od reakcija na fizičke stresove?

Jedna od najvažnijih reakcija je ona na iznenadnu ili jaku povredu. Na takvu povredu organizam može generalizovano reagovati šokom, stanjem kada se krv preraspodeli onim organima kojima je najviše potrebna. Pa ipak, kao i kod drugih mehanizama adaptacije, ukoliko šok traje suviše dugo, on gubi svojstvo zaštitnog mehanizma i može dovesti do smrti.
Druga česta fizička adaptaciona reakcija na fizički stres je alergija. Alergijska je reakcija, bilo u obliku alergijske kijavice, astme ili koprivnjače, odbrana organizma od stranog tela (na primer, polena). Ukoliko je ovakva reakcija prekomerna (kao kod bronhijalne astme), ona može biti ozbiljnija od samog stresa koji ju je izazvao.

Koje su neke od reakcija na emocionalne stresove?

Kao što fizički stres (polen) može prouzrokovati fizičku reakciju (astmu), tako i psihološki stres (bliska opasnost) prouzrokuje psihološku reakciju (strah). Adaptaciona reakcija koja prouzrokuje strah je biološki mehanizam koji treba da pripremi organizam na opasnost. Tako, u susretu s opasnošću, nadbubrežne žlezde luče izvesne supstance koje omogućavaju jedinki da odoli stresu. Međutim, psihološki element straha može postati toliko veliki da dovede do potpune nesposobnosti jedinke, dok fizički elementi, ukoliko se dovoljno dugo nastave, mogu prouzrokovati oboljenje. Neki lekari ove bolesti koje nastaju zbog psiholoških stresova nazivaju psihosomatskim bolestima.

Emotivni stres je neprijatan emocionalni doživaljaj, dugotrajna emocionalna napetost, isprovocirana negativnim emocijama. Ovo stanje nekada može izazvati i fizičku bolest. Ima naznaka, ne do kraja potvrđenih, da emocionalni stres, može prouzrokovati pojavu kancera.

Ima tvrdnji da neke emocije ne mogu biti trajne. Zato se i zovu emocije. Reč potiče od latinske reči motus, što znači pokret. Emocije moraju biti u pokretu one dobre stalno jačati, a one loše stalno slabiti.

Stres generalno izaziva različite vrste emocija, paniku, tugu, uzbuđenje i može se uglavnom klasifikovati kao emocionalni stres, piše Health. Generalno jačanje ljudske svesti, osvešćivanje loših i neprijatnih emocija, su najbolji načini da ojačate na svim nivoima i pokušate, i stresu da date smisao.

Emotivni stres, ljubavni problemi i raskidi mogu, prema nekim procenama imati iste posledice po zdravlje kao i srčani udar.

Emocionalni stres pokreće fizičke simptome poput ubrazanih otkucaja srca, ubrzanog disanja i probavnih tegoba. Ključ za upravljanje stresom je prepoznavanje okidača stresa i pronalaženje mehanizama za suočavanje s njim, piše Health.

Problemi s koncentracijom i pamćenjem

Stres je neizbežan možete samo da ga minimizirate uz pomoć nekih tehnika. Stručnjaci tvrde da je ključ upravljanja emotovnim stresom reorganizacija.

Emotivi stres svakog napada na drugačiji način, pa je veoma teško utvrditi njegove simptome. Ipak, kao dva najveća simpotoma emotivnog stresa izdvajaju se nemogućnost koncentracije i problemi s pamćenjem. Naglašena anksioznost, patnja ili tuga, takođe upućuju na jači nivo stresa.

Stres može u nekim situacijama, navode stručnjaci, da utiče na vaše fizičko zdravlje, uzrokujući naglašen osećaj umora. Može da se ispolji i u vodi hroničnih glavobolja, poremećaja ishrane i spavanja, mišićnom tenzijom.

Osvestite stresne situacije

Emotivni stes može biti akutan, epizodnični ili prolongira. Akutni stres može da se ispolji na primer, dok čekate dijagnozu bolesti, a produžen može biti uslovljen bravkom u bolnici. Epizodni može da se javi tokom neke posebne situacije.

Ipak postoji mnogo načina da upravljate emotivnim stresom. Prvo, praktikujte neke zdrave životne navike koje već posedujete, spavajte dovoljno, manje pušite, pijte dovoljno vode, zdravo se hranite.

Iako nismo uvek sigurni šta će prouzrokovati emotivni stres, ipak obratite pažnju na neke jake emotivne reakcije, postanite svesni situacija koje su uzrok stresa. Dobro razmislite koje su to situacije u kojima se stres ponavlja, kada to spoznate lakše ćete kontrolisati efekte stresa. Psiholozi savetuju da se zapitate u kojem delu tela osećate napetost, da se fokusirajte na tu regiju i pokušate da je opustite zamišljajući kako napetost nestaje.

Kako Vam Rekonektivno isceljivanje eliminiše stress?

VVratimo se na početak price…
Vratimo se na početak price…

Da li stvarno mora tako i kako može drugačije?
Uz pomoć rekonektivnog isceljivanja, a evo i kako.

Rekonektivno isceljivanje radi za Vas. Ako mu poklonite poverenje, doživećete jedan divan mir u duši koji će Vam omogućiti da svaki deo dana doživite u potpunosti, prepuštajući se momentu potpuno posvećeni.

Potpuno fokusirano ćete učestvovati u poslu na svom radnom mestu jer Vi volite svoj posao i volite da izgarate za vrednosti koje Vam donosi ali bez stalnog rasipanja snage na bespotrebne zakulisne radnje među kolegama, na razmišljanja o deci, o obavezama u ostatku dana…

Uživaćete srećno i kvalitetno sa svojom decom i istinski uživati dok Vam pričaju kako su prosuli sok po novim pantalonama (bez nerviranja) i nije bitno što je Nole izgubio jer ste uživali par sati u gledanju vrhunskog sporta.
Kada dosegnete taj mir i ovladate svojom novom sposobnošću mentalne teleportacije (kao da za svaki segment dana pritisnete dugme kojim se prebacite u novi program), videćete kako živite svoj san.
Primetićete da i suprugovu priču o njegovom danu slušate baš sa zanimanjem dok paralelno uspevate da ga nasmejete…ili on Vas ali sada to ne samo da primećujete, već i uživate.

Rekonektivno isceljivanje Vas dovodi u mir sa samim sobom i lakša i efikasnija rešenja se sama pojavljuju. Nije to nikakvo čudo već uspostavljanje neophodnog protoka energije koja nije blokirana stresom.